Centar Njegos.pdf

CENTAR NJEGOŠ    Nije  bilo  lako  Njegošu  ovih  dana.  Da  nije  ništa  drugo,  dovoljan  je  stav  Mustafe  Cerića,  aktuelnog  predsjednika  Svjetskog  bošnjačkog  kongresa,  koji  je  u  Gorskom  Vjencu  prepoznao  "korijene genocida prema Bošnjacima". Nije lako Njegošu, ni zadnjih godina. Neki bi da mu podižu  spomenik, drugi bi da ih ruše, opet bi ga sahranjivali, poteže se pa povlači inicijativa za njegovu   kanonizaciju, na tren dostojan, da dan njegovog rođenja bude crnogorski praznik kulture, a već  sjutra nije,  malo svetac, a malo zločinac, Vladika i vladar, kojeg kao usud prate riječi Mule Hasana  iz Šćepana Malog: "Zločinci su istina je prava, na zločinstvo mi ih nagonimo, zlo činiti ko se od zla  brani, tu zločinstva nije nikakvoga", nije u prilici da nešto kaže u svoju odbranu. Iako su uz Njegoša  stali pojedini intelektualci, kao neizbježno postavlja se jedno pitanje: Ko u ovoj državi, treba da  "brani" Njegoša i da li uopše neko u ovoj državi treba da brine o Njegoševom liku i djelu.   Prije tačno deset godina, Ministarstvo kulture Crne Gore, javnosti je predočilo Elaborat o  organizovanju  javne  ustanove  Memorijal  Petar  II  Petrović  Njegoš.  U  elaboratu  se  posebno   naglašava da se izučavanje i prezentovanje Njegoševog lika i djela, stručno i naučno istraživanje,  i  na  kraju  zaštita  od  svake  vrste  zloupotrebe,  ne  može  ostvariti  bez  organizovane  državne  institucije.  Kao  prilog  dobroj  praksi  ovakvih  institucija  u  Evropi,  navedeni  su  Geteov  institut  u  Njemačkoj, Puškinov dom u Rusiji, Društvo Dante Aligijeri u Italiji i Servantesov centar u Španiji.   Elaborat je istini za volju, imao jednu faljinku. Naime pored Njegoševog mauzoleja i Njegoševe  rodne kuće u sastav Memorijala Njegoš, trebalo je da uđe i Njegošev muzej.  Odmah je reagovalo  rukovodstvo Narodnog muzeja sa Cetinja, čime se pitanje Njegoša, pretvorilo u pitanje odbrane  cjelovitosti Narodnog muzeja Crne Gore.   Ipak  negdje  na  kraju  svog  mandata  Vlada  Crne  Gore  je  oktobra  2006.  godine  donijela  odluku o organizovanju Javne ustanove Centar Njegoš. Več u novembru organizuje se okrugli sto  "Centar  Njegoš  strategija  budućeg  rada  i  razvoja".  Akademici  su  bili  decidni,  da  CANU  kroz  "Institut Njegoš" ima kapaciteta da brine o Njegošu, a predstavnici Narodnog muzeja ostali su  skoncentrisani samo na pitanje cjelovitosti Narodnog muzeja. Na ovom okruglom stolu postalo  je jasno da je samo par ljudi u Ministarstvu kulture i Matici Crnogorskoj, istinski razumjelo šta za  Crnu  Goru  znači  osnivanje  Centra  Njegoš.  Nakon  toga  uslijedila  je  žalba  Narodnog  muzeja  Ustavnom  sudu,  koja  iako  odbijena  u  konačnom  nije  bila  ni  potrebna.  Javna  ustanova  Centar  Njegoš ostala je sledećih par godina mrtvo slovo na papiru.   Konačno u junu 2011. godine, na predlog ministra Mićunovića, Vlada Crne Gore donosi  Odluku o organizovanju Narodnog muzeja Crne Gore, kojom se i formalno gasi Centar Njegoš. I  ne samo to. Ovom odlukom u sastav Narodnog muzeja ulaze: Mauzolej na Lovćenu, Mauzolej na  Orlovom kršu i Dvorska Crkva na Ćipuru, koji se kasnije svi zajedno sa Biljardom, Njegoševom  rodnom kućom i Dvorom kralja Nikole, pakuju u sastav Istorijskog muzeja Crne Gore. Kao ostaci  predviđene djelatnosti Centra Njegoš, Narodnom muzeju u zadatak su ovom Odlukom ostavljeni  poslovi:  izdavanja  edicija  djela  za  koje  je  dodijeljena  Njegoševa  nagrada  i  organizovanje  manifestacije "Njegoševi dani".   Njegoš,  ali  i  svi  Petrovići,  danas  su  ostali  na  vjetrometini,  nema  Memorijalnog  muzeja  Dinastije Petrović, nema Mauzoleja na Lovćenu, nema Centra Njegoš. Osim što se uporno prsimo  

stihovima "Spomenik je vašemu junaštvu Crna Gora i njena sloboda", bilo bi pametnije da imamo  instituciju koja će nam pomoći da o Njegošu još puno toga naučimo, kako bi ga na pravi način  cijenili i branili.  Predrag Malbaša