Las Novelas ejemplares de Cervantes en la traducción de Hajim Alkalaj /Servantesove Uzorne novele u prevodu Hajima Alkalaja (artículo en serbio)

UDK 821.134.2',255.2

trerewffi w

821.134.2.09

#

ffitoltci

lAs Tatcut

Beogradu

M

SERVANTESO\/H

UZORNENOYTTTU PREVODUHAIIMA

ATKAtAIA Ime knjiZevnog kritidara i prevodioca Hajima Alkalaja (1972:1969) danas je malo poznato u naSoj kulturnoj iavnosti. uzrok tome mozda lezi u tinjenici da je ovaj rodeni Sarajlija, a beogradski svrleni student svetske knjiZevnosti, relativno kratko delovao u jugoslovenskoj kulturi: \93L. godine je, kao devetnaestogodiSnjak, objavio prvi ogled tJeareiskom glasu, avei 1948. se iselio u

Argentinu.

Ovogodi5nji jubilej Servantesa i D on Kihota - tetristogodi5njica Prvog izdanja romana L605. u Madridu - lep je povod da se podsetimo Spanskog Jevrejina Alkalaja, poznavaoca servantesovo8 oPusa i prevodioca njegovih ll.zornih noaela (Nooelas ejemplares) na srpski. Alkalaj je 7938. u Beogradu objavio izbor tri novele ("El celoso extremeflo", "El licenciado vidriera", "La ilustre fregona") koji je otada mnogo puta preitampavanl (kada je DuSko Vrtunski 1981. dao integralni prevod svih dvanaest novela, zadrl,aoje, uz redakturu, Alkalajeve prevode). O ovoj verzijiizreieno je viSe usputnih (Eli Finci, Kalmi Baruh2) i ne uvek adekvatno argumentovanih mi5ljenja (Josip Tabak3), te je nala namera da ovom prilikom iznesemo analizu ta tri prevoda, a sa ciljem ispravnijeg vrednovanja doprinosa ovog prevodioca naBoj prevodnoi knjiZevnosti. Analitidki pristup Alkalaj evoj v erziji servantesovih novela,,Liubomorni Estramadurac", ,,Licencijat Staklenko" i,,Slavna sudopera" (naslovi su njegovi) otkriva da je prevodilac u radu ispoljio odreden broj greSaka, propusta i mana na koje iemo pokuSati da ukaZemo grupiSuii ih, selektivno, u nekoliko celina, a na materijalu sve tri novele. Ono Sto se analitidaru na prvi pogled najjasnije ukazuje jesu materijalne grelke. Na neke su skrenuli paZnju Baruha i Tabaks, a mi spisku dodajemo nekoliko novih, ograniiavajuii se na oma5ke karakteristidne za klasidni Bpanski idiom, kojim su novele pisane. Napomenimo da ti propusti ne remete ukupni smisao i da ditaocu, bez poredenja sa originalom, dak ni ne zapinju za oko. Ipak, otkrivaju nepouzdano Alkalajevo znanje klasiinog

> i.rl

* f""

r

-l

l.

*

! Y]

ideviis*e tw: (razuman, t azb or lt' mudar' itd')' na primer' (Cervantes pfu aifX. u dvanivratalogre Snoirevodi: kao,, diskretan" je koji najie5ie znaiio ilSS,Ol, ,,duhcYit" lC"rndtJt 193S:b9) Glagol admirar' kontekst u ,i"aiti t"'; a prenosi taO ,,aivitiii", bto se nikako ne uklapa sudopere"':lfKariazo se mnogo slivlq Avendanju koji iz S

p"n

rto!.

P

iu primeru

r

,.Slavne

iifif ;", ;trroiniSia" /Cervantej'1938:65/).Imenica cirujano je oznaiavala 1938:76)' dok je ailtor' t kontekstu s ,,vid.ara,ranara', a ne ,,hirurga" (Cervante "razgovorao

(Cervantes pozoriStu, bio,,ipravnik glumadke druLime"' ne "pisac" 1938:98' (Cervantes pismo" 193"S:151), Pipel ie, zatim, oznaiavao ,,li'bu"'o gallardo'-iet.ga viSe puta pridev bunio je, dalje, iogr r-r" ,,huritiu;l.Alkalaja gnllar do manceb o krivo prevoai Uo,,rr"r"o;' umesto,,pristao, naodit" Qtn takode u primeru iz - ,jednog mladog veseLjaka" f Cervinte's 1938:28/; i93B:103/)' Isto tako' irnenica bizarria ,,Staklenog licencijentai'/Cervantes u su iprilog biisrurmente predstal'ljali rnu problem' pa iitamo "Staklenom uodevanju' primer na licenci]entu', umesto,,upadlj ivost, dredavosti Zatirn' i',S,I-udu- origledno da - ,,r"otidr'rost" i,,iudno; 1c""a"t"s 1938:127)' veka i kod samog taino znadenje irnenice hidalgo, tako deste u iiteraturi XvII je najieSieprenosi kao Nitez" servantesa, Alkalaiu niie bilJ sasvim jasno. on

;J

(Cervantes1938:7,'\50)',ajedanputsamokakovalja'kaoplemii(Cervantes

-i

1938:L50)'. :J. i:",.,

i{ i"-"

t.::,

SlecteiagrupaproblemauAlkalajer,ojverzijitidesedoslovnihprevoda 1938:22/' lli izraza \otro dta -,irugo€dana", umesto,,sutrad'an" /Cervantes 19381a/\' alzar lo's o1o, - ,,po,dftffi *sto ,,podiii pogtred" /Cervantes gf;g"frkii, p.l|iru- (.aoluidndose a sa.lir -..,vratwii qe-dajzide", umesto //ponovo a Laiuv5i,, (iervantes 1938:114); ruo debe de ser rica - ,,rle a0.p[a-da-ic-bp€3!4", i' naroiito' modizama i tadno je ,,izg;Ledada nije bogala" (Cervantes 1938:L0)' desto bio zaveden izvornikom, f"rf""i.r. Frevodilac 1* , ui" tri novele veorna da njegovu sadrZinu ne uspev$i da ruur*i dovoljnu distancu, potrebnu pr"rr*" verno, ali gipko i u duhu ciljrrog jezika' Ovako' njegova relertja najteSie su nePrirodna i teSka' ne samo da Gotove ftaze iizrazi, ukoliko se prenose mehaniiki' nagrduju prevod, vei, u naiveiem broju. sludajeva' sasvim -onemoguiavaju izvornika i ,rlJloto razurnevanl". I nrra" se prevodilac veorna blizu dri'aa srpski' umesto na prevodio izraze u novelama &;;" gotovo sve i.liomat ske color dio Tan kaie: da za n;Ih trazi sernantidke ekvivalente. Kada pisac _huen yo,r aerdad (Cervantes Aaendafio a su mentira, rlue fr la cuenta del hudsped pas6 ama4venSligrisqriias svoi u j 19 87 :58)7, Alkalaj pr eno si:,,'Iakq e lepidoi t ilirtinr" (-Ir*r-tt"t 1938:64). Cak ni sasvim

1,":i

t:

laidase krimaru o*u,rtir'rlt, transpur"ntaniztazdepiesacabeza(Cervantes1982:117)onneprenosiu prirodnije ve( "od ' odornaienoj varijanti ,,od glu," d"o pete", ito bi zvuialo al cielo u primeru i postupa Isto 1938;135)' do'glav{'(Cervarites ;;g; p, nebom"' abierti (Ce.iantes 1,982:\18),kad se ocliuiuje za izlaz "podotvorenim a ne za)pod vedrim nebom" (Cervantes 1938:136)' frazu U drrgi* primerima Alkalaj je pokuiavao da prilagodi gubljeni redovno rezultatu srpskoj jezidioj varijanti, ali su u dobrjenom u primeru iz kao servantesa, komiini, ironiSni ilidrugi naboji prisuini kod

,,Ljubomornog Estremadurca": y como el pobre negro sobrelos sesos (Cervantes 1982:193) / ,,ali kako je

cuatro d crnac lmao

oTno osta

aina u glaoi..." (Cervantes 1938:23)' Slidan, proma5en efekat prevodilac je tradicionalnog Spanskog poredenia gor do 66), jer na srpskom, kako stoji kod Alka 1938:72) ne znaii mnogo, buduii da je u na5oj kulturi ova zivotinja, sasvim suprotno, olidenje brzine i okretnosti (valjalo ju je zamenilirztazom,,kao prase" ili,,kao krmak", sto bi, osim toga, priliiilo govoru krdmara)' Jednako n"rtp"o jeste primer ,drhtao iekao i'iva" (Cervantes 1938:136) za primer tembiaba'como-un azogado (Cervantes 1982:118) - kad nai jezik raspolaile sa toliko moguinosti di se ova slika izvornije doiara, recimo,drhtao je kao prut", ,drhtao je kao list", ,,tresao se kao u groznici"s i slidno' Potpuno isti princip Alkalaj primenjuje i u sludaju poslovica: ne traga

za ekvivalentima, a1i ne nastoji ni da svom doslovnom reieniu dA jezgrovitost, slikovitost ili rimu narodne poslovice, tako da ono bar liti na niu. stoga

je u sve tri novele, gde ima poslovica, konadni rezultat neusPeo: ne samo da semantiika sadrZina poslovice nije jasna, ili se samo nazire, vei nije postignuto ni to da ona, kao specifidan element iskaza, Strdi iz konteksta' Naredni primer to ilustruje dovoljno dobro: La-seca garganta, ni grufie ni canta (Cervantes 7982:191) / ,,Suho grlo niti gunda niti peva'.." (Cervantes 1938:21)' Doslovni prevodi ruze i dijalog u novelama, dineii ga neprirodnim, ukodenim i nategnutim, sto je sasvim suprotno od utiska koji se stide iz izvornika. Kada se tome doda dinjenica da je govor iunaka kod Alkalaja za nijansu udeniji i formalniji od onoga kojim ih je obdario Servantes, ocenjivadu odsustvo leprSavosti u njihovim razgovorima, vodenim mahom u krdmi, na ulici ili u pomoinim odajama Karisalesovog doma: - Ya s6 yo en qu6 ha de parar esto - dijo Carriazo. - 2En qu6? - replic6 Avendafro. - nn qi, yo meird con mi almadraba y ti te quedards con tu fregona - dijo

bode

oil

i'l

0. r

'l

M i.-

Carriazo.

No serti yo tan venturoso - dijo Avendaflo. Ni yo tan necio - respondio carriazo - que ?or seguit tu mal gusto deje de conseguir el bueno mio. (Cewanles 1987:51) / kako ie se sve to zavr5iti, rete Kariazo. Znamdobro ,,K alra? odoawnri AvpndanioAvendanjo. odgovori Kako? ja na svoj ribolov, a ti ies ostati sa svojom sudoperom, otiii - Tako da iu rede Kariazo. - Neiu biti tako sreian, rede Avendanjo. - Ni ja tako glup, odgovori Kariazo, da se zbog tvog loSeg ukusa odreknem svog dobrog" (Cervante s 1938:67). Ovi pitanji dovode nas do sledeieg prevodilaikog problema novela. Koliko godle u navedenim sludajevima Alkalaj nekrititki sledio izvornik, toliko se u drugim prilikama udaljavao od njega bez potrebe. on, naime, gotovo na svakoj strani menja ritam Servantesove prozei skoro.da je retkost

-

a ;.>

t* t*,"4

diqegova redeniii verno sledi ti?orn, po obimu, sintaksidkoj i gramatidkoj strukturi ro ies,to i jeste nemoguie, posebno kad su u pitanju dtfte redenicg ali Alkalaj od rriilr odstupa i kad ne mora. Generalno govoruii, u, usporava

iskaz razar?luii dinamizam servantesovih redenica, i to kako u dijalozirna tako i u na'iativnim delgvimar,Ju praksu, imanentnr.r njegovorn rufopisu i stilu 'rprevoddnja;lifit$Odi u sve tri novele, i to na sledeii naiin: *umesto aorista, u najveiem broju primera najboljim za prevodenje kastilianskog glagolskog vremena pret|rito indefinido, kojim se L klasidnom Spanskom dodarava dinamika radnje ili sled dogadaja u kratkom vremenskom razmaku, Alkalaj stalno upotrebljava perfekat, ito znatno usporava i razvodnjava iskaz: Leoantriranse los dos, y cuando abrieron no hsllaran persona ni supieron qui6n les habia dado el aoiso; mds porque oyerln el son de un arpa, creyeron ser uerdad la misica y asi, en camisa camo se hallaron, se fueron a. la

{

sala, donde yn estaban otros tres o cuatro hudspedes puestos a las rejas; (Cervantes 1987:61) / ,,obojica se dignu, a kad su otvorili nisu nikog naBli, nisu znali ni

ko ih je obavestio. Ali kako su duli zvuk harfe, pornislili su da je istina ono o muzici, i onako, jo6 u koiulji, polli su u dvoranu gde su vei bila tri ili detiri

;t a:."

i"*.

:l

gosta naslonjena na reletke" (Cervantes 1938:68). osim toga, u prethodnom primeru zapai.arno da prevodirac prilidno smelo prekraja servantesovu redenicu. To je zabeleZio i jedan od njegovih prvih kritidara, Kalmi Baruh, ali je taj postupak smatrao opravdanim, zbog nemoguinosti da se duge servantesove redenice u prevodu prenesu na odgovarajuii nadin. Konstatacija je tadna, ali verujemo da ju je ipak trebalo primenjivati oprezno i samo kada je bilo neophodno, ito ,Arkalaj nije dinio, jer nailazimo na po nekoliko takvih sludajeva na svakoj stranici njegovog prevoda. NajdeBie je originalna sloiena redenica, sadinjena od k,:ordiniranih klauzula, medusobno odvojenih tadkom izarezom, ili samo zatezorr't cepana na nezavisne delove (tadkom), ili je izmedu njih umetan veznik l. primei je iz ,,Ljubomornog Estremadurca": Venga ese ruartillo y tenazas que decrls, que yo har6 por junto a este quicio lugar por donde quepn, y le uoluer| a cubrir y tapar con barro; que puesto que dd algunos golpes en quitar la chapa, mi smo duerme tan lejos de esta puerta que serri milagro, o gran desgracia nuestra, si los oye, (Cervantes 19g2:190) f ,,Da)te amo ova vaia klesta i dekii. Napravifu rupu pored hagrarne da ih provudem, a posle iu je vei prekriti zernljorn i zapusiiti je. Nekoliko iu puta zalupati da izvudem plodu, ali moj gospodar spava tako daieko od ovih vrata da bi bilo dudo ili nesreia po nas kad bi duo" (Cervantes 1938:20). Medutim, nai5li smo i na suprctne primere: tarno gde kod servantesa sreiemo taiku, Alkalaj stavlja tatkr-l i zarez ili, dak, dve taike (ya aeo, Asturinno, cudn al descubierto te burlas de mi. Lo que podias hscer es irte enhorabuena.../Cervante s 1987:761; flidim, Asturijande, kako mi se otvoreno rugai; rnogao si sa sreiom da ode5..." /Cervantes 19zs:s2/) ili tadku izarez iz izvornika pretvara u zapetu. sve to ukazuje na ralireno nepoBtovanje servantesove interpunkcije i prozodijske strukture redenica i celih pasusa. Evo jo5 jednog reditog primera kako ovakvim intervencijama prevodilac usporava i rnenja ritarn izvornlka: Mastrdronse los hijos humildes y obedientes; lloraron las ruadres; recibieron la bendiciln todos; pusieronse en camino can mulas

I

I

"l propias... (Cervantes 1987:51)/ ,,Sinovi su se pokazulmo ponizna i Spslusna ieljad, majke su plakale. Svi su ih blagoslovili i oni!,ilpoili na put s. vlastitim u;'(Cervantes 1938:58). Osim pomen rtog,ffikalaj kao da nlma u vidu ^irgu neophodnost da u odredenom trenutku, kada idpripovedanie,,y$ klimaksu, prevod verno sledi Servantesovo gomilanje tr.$.!-\if-t-tsggrdinjnldnih red,enica, tao, recimo, u sludaju kada Karisiles,ljuboiiiffii&$9i,i$$c, zd$i$if8eonot'u u Loajsinom zagrLjaju (Cervantes 1982:214/Cervantes 1938:45) ili kada pisac duZi period fikcionalnog vremena namerno saZima u jednu redenicu, kao na po i etku prii e o lj ubomornom Estremadurcu (Cerva ntes 19 82:7 7 -78/Cervantes

I

I I I |

,

:

:,

I

1938: 8-9).

*nepoStovanjem elipse, omiljenog Servantesovog stilskog sredstva

zaposl]rz{nje dinamitnosti u pripovedanju, Alkalaj takode smanjuje njegov

intenzitet: dijo que ella no tenia otra aoluntad que la de su es7oso (Cervantes 1982:182) f ,,reie da ona nema druge volje do volje saog supruga" (Cervantes 1938:13), itd. *usporavanje ritma i, uop5te, njegovo menjanje, Alkalaj postiZe i zadiranjem u gramatiiki sklop reienice. on, na primer, izbacuje apoziciju izprve, udarne reienice u,,Slavnoj sudoperi", pa, tako, umesto En Burgos, ciidaA ilustre y famosa, no ha muchos afios que en ella oiaiat..(Cewantes 1987:45), dobijamo ,,LJ slavnom i iuvenom gradu Burgosu zivela su ne tako davno...,,. u drugim prilikama bez preke potrebe menja red redi u redenici, kratke koordinirane redenice u dugim sloZenim zamenjuje zavisnim, i sl. (npr' redenicu Vino la noche, A... , sa upeiatljivim jezgrovitim glagolskim oblikom vino naudarnom mestu - u telu redenice /cervantes 1982:198/, razvodnjava klauzulom ,,Kad je doila noi,..." /Cervantes1938:28/). *uopste, Alkalajev prevodilaiki manir, umesto ekonomiji, teZi opisnom prevodenju i opSirnosti. Njegova sklonost da ponavlja redi ili dodaje nove, nepostojeie u izvorniku, kako bi objasnio neSto, kosi se sa Servantesovim aluzivnim i energiinim rukopisom. Evo nekoliko primera: La conclusi|n de la pldtica de los dos fue'.. (Cervantes 1982:212) / ,,zakljudak razgo'Vota izmedu stare i mladiia bio je..."(Cervantes 1938:41). A esto no respondid palabra;alo demds dijo que... (Cervantes 1982:196) / ovo im nije ni slova odgovorio; na ono drugo irn je odgoaorlo..." (Cervantes ,,Na

'{-

{i ;;'

,;. Lrl

M ir<

1938:26).

Prevodilac, isto tako, preteruje s gomilanjem prisvojnih prideva, pokaznih zamenica i pomoinog glagola biti, narolito pri nabrajanju, kada se oni mogu izbe(i: reaolaiendo en su memoria los peligros que efi los afios de su peregrinaci1n habia pasado, y el mal gobierno que en todo el discurso de su aida habia tenido... sacaba...una frme resoluci1n de mudar manera de aida (Cervantes 1982:176-177) f ,,prebirtii u svom pamienju /.../ opasnostiktoz koje je prosao u godinama svog lutanja i razmiSljajufi o tome kako je rdavo upravljao iitavim svojim Zivotom /.../ izveoje ivrstu odluku da ie promeniti svoi nadin Zivota"

(Cervantes 1938:7-8).

Naposletku, pomenimo jo5 jedan problem, prisutan naroiito u ,,staklenom licencijentu", gde obiluju aluzije, anegdote, teSko prevodiviiztazi i igre reiima. eak i veStom prevodiocu ovakva mesta stvaraju poteskoie i

{}

lj]

t--r

iddvigu prevesti ih tako da slika ostane delotvorna: nelto ili Ziatenjerili lepota stila. Kod Alkalaja, na ialost, veoma rnora da trpi, zdpiavo ,e ravr,o

desto trpe oboje. On je,, u stvari, ovu vrstu prepreke reiavao sa promenljivim ishodom. Ponekad je uspevao da kako-tako, katkad sa vi5e, katkad sa manje uspeha, {Otala ig{g redima ilipiSievu misao (Cervantes 1938:138, o muZu koji hoCe daifrr}1',,,k'*rli sai,ena$ilt:,'o dedaku koji ieli da ode od kuie; o nosadima, p.144, itd.). Ponekad je bio primoran da daje objainjenja u dnu strane, da

r1

"'.t;

x

;-!

t,:

bi ditalac shvatio poruku (pp. 137,138-139, 152,155, itd). Ipak, najvi5e je primera kad je pronadeno relenje potpuno nerazumljivo za srpskog iitaoca (o podvodaiicama, p.139; o srcu i pulsu, p. 140; o dobrim i losim slikarima, 1.43; o jemcu rnanguPa, id.; o bii.evanju podvodaiica i fijakera, id.; o sucima koji nose zmije u nedrima, 147,htd, itd). U svakom sluiaju, mnoge od njih, dak i dobro prevedene, danas ne poseduju moi da kod ditaoca izazovu osmeh, kao sto je to verovatno bilo u vreme kada je pisao servantes. osim jeziike barijere, srpskom iitaocu Alkalajevog doba, a i onom danaSnjem, ispreduje se i vremenska, koju je teSko premostiti iak i u sluiaju Spanskog ditaoca, a posebno naieg. Uoiljivo je odsustvo veieg broja objasnjenia uz Alkalaiev prevod novela. obilje pojmr:va i pojava jedinstvenih u Spanskoj civilizaciji, istoriji i geografiji, ostalo je neobjalnjeno domaioj publici, ionako nedovoljno upoznatoj sa hispanskom kulturom. Ni imena, iesto sirnbolidna kod servantesa, nisu blize objaSnjena (npr. Rodaia iRueda; medutim, vidriera je prevedeno kao ,,Staklenko", itd.). Transkripcija ostalih antroponirna, kao i toponima, Sarenolika je i svedoii o odsustvu usvojenog sistema (,,Mehiko, Gujomar, Kariazo, Konstanca, Diego"). Kasniji prevodilac novela, Vrtunski, dodao je u izdanju i21981. Alkalajevom tekstu izvestan broj eksplikativnih bele5ki. Verujemo da je Alkalaj pri prevodenju radio na izdanju Spanskog akademika i servantiste izprve polovine ovoga veka Fransiska Rodriges Marina (ttodriguez Marfn), koga i pominje u fus-noti svoje knjige (Cervantes 1935: 44). Tekst srpskog prevoda u potpunosti prati izvornik prireden za Stampu od strane l{odriges Marina zaizdanie novela u dve knjige, kod madridskog izdavada "Laleclura", a u kolekciji "Cldsicos Castellanos"' Ovo izdanje je posie 1914 (l sveska), odnosno 1917 (11), kad se pojavilo, dozivelo brojna ponovna i.zdanja, sve do sedamdesetih godina proliogveka. Od ukupno dvadeset i osam belelki uz Alkalajev prevodni tekst tri noveie, ditavih osarnnaest preuzeto je od Rodriges Marina. Cnih deset koje je naI prevodilac dodao odnose se na pojmove iz Spanske istorije, geografije i kniizevnosti namenjene domaiim iitaocima. Kao prevodilac servantesa Alkalaj ie prvi naslednik rodonadelnika u tom poslu, DorCa Popovida, kako u izboru Itiva, tako i u prevodiladkom metodu, sasvim romantiiarskom (,,original je svetinja")' Vrlo dobro je poznavao prvi srpski prevod Don Kihota, o kome se pohvalno izrazio.lpak, Alkataj nigde ne pominje Danidarev prevod,,Engleske spanjolkinje", objavljen 1885. godine kod ,,Braie Jovanovid" u Pandevu. MoZda nije ni znao da postoji, buduii da je njegova rasprostranjenost u knjiZevnorn Zivotu bila neuporedivo manja nego ona DonKihata. Bilo kako bilo, Alkalajev prevod tri novele doSao

,,1

kada je u

je gotovo pola veka posle Popoviievog Prvenca, u v Jugoslaviji interesovanje za Spansku svakodnevicu

Ituru bilo

c{r Je visokom nivou. Gradanski rat su levidarski je koju u - prat najveii deo Iinila mlada generacija izbliza i sa velikim interesovanjem. Ovaj prevod je u vreme svog nastan@lrlC@r naBem prihvatanju servantesa, znanog iskljudivo kao tvorca pripovesti o mandanskom vitezu. Alkalajeva veruiiauglavnom usPeva da doiara pi5Eeve ideje i duh originala; lepo se tita i teie dosta prirodno, mada, za danaEnji ukus, 1rcmalo zas-tarelo. Iako se, kako smo pokazali, detaljnim poredenjem izvornika i prevoda ukazuje izvestan broj ozbilinih slabosti, podvladimo da je Alkalaj srpskom ditaocu otkrio tematiku, id{e i stil prvog Spanskog noveliste, 5to nije mala zasluga.

C Cervantes, M .1938. Llzorne pfiie.Preveo sa Spanskog Hajim Alkalaj. Beograd: Eos. ova tri prevoda pre5tampana su, nekad odvojenq nekad zajedno, kod raznih izdavada , 1950, L959, T96L,7963' \976.it981. Svi naii navodi su iz prvog izdanja. i da je prevodilac znao 2 Baruh smatra da je prevod,besprekoran: veran, savesno raden, knjizevan", da da prenese kako sadrZinu dela, tako i stilske osobine Servantesove proze. Takode podvlaii da i drrgu redenicu, Servantesovu prekrajao je ie ,e encaUl uspeSno, tamo gde bilo neophodno, tro;tre nu.odn" elemente iz dijaloga umeo da zaodene u ruho srpskog iezika. S druge strane, skrlnuo je paZnju da se,u tako tedkom i obimnom poslu" Alkalaju potkrala i poneka netainost ili doslovno rei enie, zalta daje nekoliko primera (Baruh, K. 1938. Miguel Cetvanles: Uzorne 1

pri\e.Pteveo H. Alkalaj. Izdanie Eos Beograd. Pregled 179:180,765-766)'i 3 Tabak iznosi poraznu ocenu Alkalajevog prevoda. Naziva ga,nepouzdanim", ,neodgovornim" radio godine ,izdajnidkim", a veruje da razlog lezi u tome ito je,Prevodilac /.../ svoj prijevod je mogao 1932 onda kad mu je bilo poprilici dvadeset i pet godina i kad ni sam niie tvrdio niti prevodilac, bi i sam Danas jezik, cervantesov. a napose tvrditi, da dobro poznaje spanlolski da su ga pitali, vrL rado iz temelja preradio svoj prijevod te ispravio one svoje mladalatke naivnosti, koje su, naZalost, teska nepravda nanesena Cervantesu i koje mi ne bismo smjeli preuzimati u nedogled." Mada su Tabakove primedbe na pogrelno prevedena konkretna mesta iadne, ipak smo

t M f,i't

[;,

Ir $r,

i

!

f:1

)( i*",

miiljenja da on u ovom poslu ,od stabala nije video Sumu'. Naime, njegov

metod,lovljenja" materijalnih pogreiaka pokazao se nedovoljnim za obuhvatanie i celovito vrednovanll ilkalajevog prevoda i izricanje op5te ocene o njegovom kvalitetu, dometima, stepenu komunikativnosti sa ditaocima i, na kraju krajeva, mestu u domaioj \niizeyrys.ti.. je imao Tabak takode propu5ta da pronikne u Alkalajev nadin rada, kao i principe i cilieve koje jedna izdaja (Tabak, 1957.1oi reienja niegova neka J. obiasnilo verovatno, 3toti, pred sobom -

h!

I I

,?

Cervantesa. Viesnik u stiiedu 293, s.p.). 4

Moyo 2naii oedro-/koiimse merilo iito/, ne aioo; oelailo je mui, nego ooogjutra, oeEetas nego otte noii, i sl.

fr

prevodu starac/;bolie je te(i iutros

u datom kontekstu ne moZe znaiiti,koncert", vei,dogovor"; conseraanije,konzerva", nego ,uSeiereno vo(e'; no eru muy ladina znaii,nije dobro znala ipanski", a nikako,nije bila mnogo mudra", ni ,ne mnogo oitroumna". I u ,Slavnoj sudoperi" Tabak je prona5ao viSe omaiki: fraza rezar en tomance ne znadi,kazivati kao rominsu", vei, njegovim redima, ,moliti se naiki"; jednako, modizamtenerle

5 U ,L;uf,omor-nom Estremadurcu" on s pravom konstatuje da concierto

F

I l"'

a uno el pie al herrar,

[, ),,

6

doslovno preveden kod Alkalaja kao

,driati konju nogu kad

ga

potkivaju",

u stvari znaii,uveriti se sam", ,probati", i sliino. Alkalaj takode nije znao da je u XVII veku imenica miseriabila sinonim za,tvrdiiluk" (Cervantes i fS3A: fSS); talode greSi ka da murmuradores prevodi kao ,sricatelji" (Cervantes 1938: 153)

,? H

1938: 134). Potkralo mu se i nekoliko.laZnih ptijatelja,: de 1938:142), itd tvl. 1982 (t.il),1.987 (t. III). Nooelas ejemplares.

Spanskih idioma domafim ekvivalentima, kad icencijentu", 143: los leuanti sobre el cuerno de la (je) u zvezde" i p.L33 una. dama de todo rumbo y manejo sumnjiva zanala'.

LITERATURA Bertolino, N. 1981. p

o

o kritici

prevoda poetskih dela.

u i4. Rajii (prir.) Teorija i

etik fr p r e o a d enj fr . Beograd: Prosveta, 159 :17 6.

Maksimovii,v.1984. KnjiZevnokritidki radovi Haima Alkalaja. u H. Alkalaj ,{'

lzabrana djela. Sarajevo: Svjetlost, g-4A. Newmark, P. 1995. Marutal de traducci1n, uersi1ft espafiola de Virgilio Moya.

Madrid: Ciitedra. Falavestra, P.1998. Jeztrejski pisci u srpskoj knjiieanosti" Beograd: Institut za

knjiZevnost i umetnost. Pavlovii-samurovii, Lj.2004. Knjiga o servantesu. Beograd: Naudna knjiga. Sibinovii, M.1979. ariginal i preaod.l)aad u istoriju i teoriju preaodenja. Beograd: Privredna Stampa" Stojanovii, J. 2005. Seraantes u srpskoj knjiieonosti. Beograd: Zavod za udZbenike i nastavna sredstva (u Stampi). vidakovii-Petrov, K. 1990. Kultura ipanskih Jeareja na jugoslaaenskom tlu. XX a ek, II, dopunj eno izdanj e. Saraj evo : Svj etlost.

i,

i f

xvL

-:

if.

RESUMEN LAS NOYELAS EJEMPLARES DE CERVANTES EN LA TRADUCCION DE HAJIM ALKALAJ Este texto es un andlisis de la traducci6n al serbio de tres Noaelas ejemplares de Miguel de cervantes, realizada por el sefardf Hajim Alkalaj en

t{

"> li; .j1*

1938 ('El celoso extremeflo", "La ilustre freganta", "El licenciado Vidiera,'). Su versi6n, traducida a partir de la edici6n preparada por F. Rodriguez Marfn a principios del siglo pasado, ha sido muy leida en nuestro pafs, hecho demostrado por numerosas reimpresiones (la riltima data de 1981). se han publicado unas cuantas resefras de ella (dos positivas y una negativa), por lo que, aprovechando este centenario cervantino, nos proponemos ofrecer nuestro andlisis, con el fin de determinar su valor intrfnseco para la cultura y la literatura serbias.