Cervantes, Entremeses (traducción al serbio) / Servantes, Međuigre

%ffiffi'ffiruwffiffi

Wffiffi&3Kffiffiffi {l 5Li}iil

o S\'o*t\iKLt {,ji-roi,1c'u -,-; I7..g*tli_, }-t"iir.J-r..:. i, 11.s.-lAl..ijit- a.}iJtr{{zH{l.t 3TrAil _ {) LAZt."rOM lJ.l.S}{ijaI_] _ { j tJiir:i;F-i., jt-i t- i.l-li::i.t'" - i: ilirfl{,\ll i: ,q,\l-A&,'iA}.lKi - {i L.lui}{lh,Ioil-'r{,:,r.,i :,T.1l,a r.,r"

fr:ii1vf-rljE -

a-,,

MIGEL de SERVANTES

MEDIJIGRE O SUDIJI ZA RAZYODE - O SVODNIKU UDOVCU - O IZBoRU KMETovA u DAGANSU _ o sRIZNor srnaZr _

o reZNoM

BASKTJCU o pozoRNrcr iuopsA _ PECINI U SALAMANKI _ O LruBOMORNOM STARCU

-

Drugo, dopunjeno i izmenjeno izdarye

Prevod sa Bpanskog

JASNA STOJANOVIC I ZORAN HUDAK Pogovor, bibliografija i beleske JASNA STOJANOVIC

ITAKA Beograd, 2007.

o

Izvomik Miguel de Cervantes, Entremeses. Edici6n de Nicholas Spadaccini. Madrid, C6tedra, 1 983.

ITAKA, Beograd Za izdavaia Ranko Damjanovi6

Predgovor iitaocu' Ne smem izostaviti, najdraLi ditaode; da te zamolimzaopro5taj ukoliko zapazl\ da sam u ovom predgovoru nesto malo iskoradio iz svoje uobidajene skromnosti. Proteklih dana zatekao sam se sa prijateljima u razgovoru o komedljama i svemu onome Sto ih se tide; oni ih tu predstavi5e do te mere ulep5anim i ure5enim da ispado5e, kako mi se dini, upravo savr5ene. Bilo je govora i o tome ko ih je prvi iz povoja podigao, za5titio nadstreSnicom i svedano i rasko5no odenuo. Po5to bejah najstariji, rekoh kako se se6am da sam video na sceni velikog Lopea de Ruedu, mul,a znamenitog i po glumi i po umnosti. Rodom je bio iz Sevilje, apo zanattzlatar, 5to 6e re6i od onih koji zlato u listove tanje. Pisao je pastoralnu poeziju vrednu divljerya i na tom ga polju ni onda, a ni kasnije, niko nije nadma5io. Iako, po5to bejah dete, tada ne mogah ste6i dvrst sud o vanrednosti njegovih stihova, ipak su mi neki ostali u se6anju; kad ih sagledam sada, u zrelom dobu, drLim da je istina to Sto rekoh. Da nije stoga Sto ne Zelim da izadem iz okvira ovog prologa, naveo bih nekolike koji bi tu istinu i potkrepili. U vreme tog glasovitog Spanca sva oprema upravnika glumadke druZine' mogla je stati u jedan dl,ak a dinila su je, manje viSe, detiri bela koZuha ukraiena pozla6enom Stavljenom koZom, detiri ve5tadke brade sa perikama i detiri pastirska Stapa. Komedije su se sastojale iz dijaloga izmedu dva-tri pastira i pastirice, nalik eklogama3, a bivale bi priredene i dopunjene sa dve ili tri meduigre, i to ili o crncu, svodniku, budali ili Baskijcu; sva ova detiri lika, kao i mnoge druge, tumadio je taj Lope sa najve6om izvrsno56u i slidno5du koje se zamisliti mogu. U to vreme mje bilo sprava i dvoboja izmeclu hri5 (anatMavara; ni peSice, a ni na konju; izvocladi nisuizlazrli niti se dinilo darzlaze iz srediSta zemlje zato Sto bi pozornica bila Suplja, a inade su je

I 2 J

Qbjavljgn gz prvo izdanje Osam novih komedija i mefutigri (1615). Upravnik ili votla glumadke druLine (autor de comedias) 6to je istovremeno reditelj, glumac i pisac. Pesma o pastirima. U XV veku termin je oznadavao dramsku formu, a u XVI i proznu tvorevinu bukolidke sadrZine.

dinile detiri klupe rasporedene u kvadrat i detiri do Sest daski preko njih, tako da je od tla bila izdignuta detiri pedlja; joS manje su se sa neba spustali oblaci sa andelima ili dusama. Jedno staio iebe krasilo je scenu, zategnuto na krajevima sa dva kanapa, i sluZilo kao ono Sto zovemo garderobom . rza njega su bili muzikanti koji brbezpratnje gitara izvodili kakvu staru romansu. Kada je Lope de Rueda umro, sahrani5e ga kao izvrsnog i duvenog muLa u glavnoj crkvi u Kordobi (gde je i umro), izmedu dve pevnice, gde takode podiva onaj slavni maloumnik Luis Lopes. Lopea de Ruedu je nasledio Navaro, rodom iz Toleda. koji se proslavio tumade6i lik svodnika kukaviceo. on je nesto malo poboljlao opremljenost komedija i vreiu sa kostimim a zamenio Skrinjama i sanducima. Muzikante, koji su ranije pevali iza 6ebeta, izveo je na scenu, u javnost; komedijasima je skinuo vestadke brade - jer do tada niko nije glumio bez ryih - i uveo da svi glume golobradi, izuzev ako su imali da tumade starca ili kakav drugi lik 5to iziskuje izmenu izgleda; smislio je sprave, oblake, gromove i munje, dvoboje i bitke; ipak, jos nije bio dostignut saoasnii vrhunac.

A ovo je istina koju niko ne moZe pore6i - i tu dolazimo do iskoraka iz moje skromnosti - u madridskim pozoristima prikazani su Ropstvo u Aliiru, koje sam ja napisao, kao i (Iniitenii Nuntan-

sije i Pomorski boj, u kojima se odvaZih da komedije ivedem na tri dina, sa pet, koliko ih je bilo5. prvi sam predstavio ili, bolje redeno, prlkazao ma5tanja i skrivene misli duse tako ito sam izveo na scenu alegorijske likove, uz opste i dragovoljno odobravanje publike. Tada sam napisao dak dvadeset do trideset komedrJa i svaka je bila izvedena bez da bude nagradena krastavcima ili kakvim drugimpredmetima zgodnimzabacanje: presle su svoj put bez zvliduka, vike niti galame. Potom se okrenuh drugim posrovima, ostavih pero i komedije, kad se pojavi dudovi5te prirode, veliki Lope de Vega, i zaposednu kraljevinu komedija. on pokori i pod svoju vlast stavi sve glumce 4 5

pisac. Srduvana je samo jedna njegova komedija. B:9:: rored fl:l:, servanlesa. ovu zaslugu sebi su pripisivali i nlegovr savretrenrct renesansni

Kristobal de Virues i Fransisko de Avend'anjo.

i ispuni svet svojim srednim i valjanim komedijama, kojih je toliko da ima ispisanih vi5e od deset hiljada lista a, Sto je najvaLn1e, doZiveo je da sve budu izvedene ili barem duo da su to bile. A oni, prilidno brojni, Sto nisu bili voljni dauzmtude56a u njegovoj slavi i radu, po onom Sto su svi skupa napisali ne dostiZu ni polovinu njegovog dela. Medutim, po5to Bog nije svima podario sve, time ne gube na vrednosti radovi doktora Ramona, koji behu najbrojniji posle onih velikog Lopea. Valja, zatim, ceniti vrhunsku darovitost licencijata Migela San6esa, te ozbiljnost doktora Mire de Ameskue, jedinstvenog ponosa naSe nacije; potom umnost i bezbrojne razbortte misli kanonika Tarage, tananost i blagost don Giljena de Kastra i o5troumnost Agilara; sjaj, vrevu, rasko5 i velidanstvenost komedija Luisa Veles de Gevare, kao i one Sto sprema vispreni um don Antonija de Galarse, a i one koje obe6avaju Ljubavne varke Gaspara de Avile; svi oni i jo5 neki pomogli su velikom Lopeu da ostvari taj veliki poduhvat. Ima vi5e godina kako sam se vratio starom zanimanju. Sve nadaju6i se da jo5 traje vreme kad su se mogle duti pohvale na moj radun, napisah nekoliko komedija ali ne zatekoh pti6e u starome gnezdu- ho6u re6i, ne naicloh na upravnika glumadke druZine koji bi ih od mene zaiskao, a znali su da ih imam. Ja ih onda pohranih u kovdeg, zaveStah vednom zaboravu i osudih na njega. Tada mi rede jedan ktjlZgr da bi mi ih on otkupio da mu upravnik jedne ovla5iene trupe6 nrje kazao da se od moje proze moZe odeiivati mnogo, ali od stihova niSta. Da budem iskren, to me je, naravno, pogodilo i tad rekoh sebi: "Ili sam se ja premetnuo u drugog doveka, ili su se vremena veoma promenila nabolje; jer uvek se dogada suprotno - hvale se proSla vremena." Ponovo prelistah svoje komedije i nekolike meduigre Sto s njima behu i zakljudih da nisu toliko rdave da ne zasluLuju da rzadu iz mrkline uma njihovog tvorca i prikaZu se na svetlu dana onim autorima Sto imaju manje sumnjidavosti, a vi5e pameti. Re5ih se i prodadoh ih tom

Glumadke druZine koje su imale kraljelu dozvolu za izvodenje predstava (compafiias reales ili de tinlo).

knjiZ,aru

koji ih od5tampa ovako kako ih ovde vidiS. Pristojno me

je isplatio i ja sam svoj novac uzeo mime du5e, ne mareci za komedij antska ogovaranj a. Zeleo sam da budu najbolje na svetu, ili barem razumne; ti 6eS proceniti, ditaode moj, a ako nade5 da sadrZe Stogod valjanoga pa sretne5 onog upravnika, mog kudioca, porudi mu da povude red, jer ja nikoga ne vredam, kao i da ima na umu da one ne sadrZe niti prikrivenih niti otvorenih besmislica, a i da komedr.le iziskuju upravo stih; da stil, od ona tri, mora biti na1nt1i7, dok je jezik u meduigrama primeren likovima koji se u njima javljaju; i da mu kao nadoknadu za sve nudim komediju koju upravo piSem, naslovljenu Oiigledna prevara, koja 6e ga, ako se ne varam, zadovoljiti. S tim, Bog ti podario zdravlje, a meni strpljenje.

Uzvi5eni, srednji i najniLi (sublime, mediocre, infimo).

Posveta grofu od Lemosa Da ovog dasa usahne vrt moje kratke pameti, plodovi njegovi opet bi i u svako doba bili namenjeni vasoj ekselenciji, kojoj darivam ove komedije i mecluigre ito, kako mi se dini, nisu do te mere otuZne da ne mogu pruZiti zadovoljstvo kakvo. Ako imaju ideg vrednog, to je Sto nisu istrosene niti su izasle na pozomicu, i to zahvaljuju6i komedijantima koji se od silne umnosti zanimaju iskljudivo zavelika dela.i ozbiljne autore, i koji su, moZe biti, u zabludi. Don Kihot od la Manie stavio je u drugom deru mamuze kako bi po5ao da celiva noge vaioj ekselenciji.verujem da 6e sti6i gnevan, jer su ga u Taragoni zlostavljali i kinjili, iako on, za svaki sludaj, poseduje gotovu obavest da sadrzinu te pripovesti ne dini on, ve6 neko drugi Sto je hteo da bude on ali mu to nije po5lo za rukom". Potom ie uslediti veliki persiles, sedmice u vrtu i drugi deo Galateje, ako toliki tovar budu mogla da ponesu moja staradka pleia; potom, i uvek, sledide svedodanstva o ieljikoju imam da sluzim va5oj ekselenciji kao svom pravom gospodaru, postojanoj i istinskoj zaltiti, dija lidnost, itd. Sluga Vaie el